„Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан” Светски дан хране – 16. октобар 2024. – Дом здравља "Др Милорад-Мика Павловић" Инђија

Организација за храну и пољопривреду (Фоод анд Агрицултуре Организатион, ФАО) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”.

Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о људским правима. И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва.

Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне потребе како би се задовољили основни принципи правилне ишране, редовни оброци и разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама. Насупрот томе, неправилна ишрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи је настанка бројних хроничних незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска, шећерне болести, различитих малигних болести).

Кључне чињенице и изазови

Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне ишране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.
Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.

Шта свако од нас може да уради?

Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу
Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.
Усвојите здраве навике
Примените принципе правилне ишране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.
Подржите билошку разноврсност
Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.
Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите
1. Одржавајте хигијену
̶ Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
̶ Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
̶ Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
̶ Заштитите намирнице од инсеката и глодара.
Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.
2. Одвојте свеже од куваног
̶ Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
̶ За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
̶ Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.
Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.
3. Кувајте довољно дуго
̶ Кувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
̶ Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °Ц. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
̶ Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.
Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Кување на температури преко 70 °Ц чини храну безбеднијом за употребу.
4. Чувајте храну на безбедним температурама
̶ Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
̶ Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °Ц).
̶ Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.
Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °Ц или преко 60 °Ц размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.
5. Користите исправну воду и свеже намирнице
̶ Користите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
̶ Бирајте свеже намирнице.
̶ Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
̶ Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.
Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.
Читајте декларације на упакованим намирницама
Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.
Подржите локалне произвођаче хране
Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.
Не бацајте храну – смањите отпад од хране
Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.