Европска недеља превенције рака грлића материце 2026. године, као и сваке године, обележава се треће недеље јануара. Фокус обележавања је подизање свести о важности ХПВ вакцинације, редовних гинеколошких прегледа (скрининга) и раног откривања болести, како би се смањила стопа обољевања и смртности.
Рак грлића материце се развија у грлићу материце жене (улаз у материцу из вагине).
Скоро сви случајеви рака грлића материце (99%) повезани су са инфекцијом високоризичним хуманим папилома вирусима (ХПВ), изузетно честим вирусом који се преноси сексуалним контактом.
Иако се већина ХПВ инфекција спонтано повлачи и не изазива симптоме, упорна инфекција може изазвати рак грлића материце код жена.
Рак грлића материце је четврти најчешћи рак код жена. Процењује се да је 2022. године рак грлића материце дијагностикован код 660.000 жена широм света, а око 350.000 жена је умрло од ове болести.
Циљ обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце је промоција значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције, како мера примарне превенције (промоција здравог стила живота, одговорног сексуалног понашања и ХПВ имунизација), тако и мера секундарне превенције (раног откривања карцинома грлића материце путем Папаниколау теста и редовним посетама гинекологу).
Када се дијагностикује, рак грлића материце је један од облика рака који се најуспешније лечи, све док се рано открива. Карциноми дијагностиковани у касним стадијумима такође се могу контролисати одговарајућим лечењем и палијативним збрињавањем.
„Основна порука свим женама – рак грлића материце је малигна болест која се може спречити, жене треба да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје само један дан када ће посетити свог лекара – гинеколога и обавити превентивни преглед.
Идеално је да се трећа недеља јануара сваке године искористи да се закаже превентивни гинеколошки преглед, јер ће, без обзира на дужину чекања, свака жена на тај начин на време спровести ову важну меру превенције.
Подаци о оболевању и умирању од рака грлића материце у Србији и Војводини
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2022. године у Србији је регистровано 1.060 новооболелих жена од рака грлића материце, од тога 302 у Војводини, а 67 у Јужнобачком округу. Исте године 404 жена је умрло у Србији од овог узрока, од тога 108 у Војводини а 32 у Јужнобачком округу. Стандардизована стопа инциденције на 100.000 жена од рака грлића материце у Војводини (13,8) је већа је него просечна у Републици Србији (11,4). У АП Војводини, стандардизоване стопе инциденције рака грлића материце на 100.000 жена, по окрузима, у 2022. години, редом су биле: 21,2 (Севернобачки округ), 19,4 (Севернобанатски округ), 16,4 (Западнобачки округ), 15,5 (Јужнобанатски округ), 11,6 (Сремски округ), 11,2 (Јужнобачки округ) и 11,1 (Средњебанатски округ).
Што се тиче водећих локализација рака као узорка смрти код жена, у Републици Србији за 2022. годину, карцином грлића материце је на шестом месту (4,6%), после карцинома дојке (18,8%), плућа/бронха (16,7%), колона/ректума (10,8%), панкреаса (6,3%) и оваријума (4,7%) а следе мозак (3,2%), желудац (3,1%), тело материце (3,0%), јетра и жучни канали (2,9%) и остале појединачне локализације које у структури водећих локализација збирно чине 25,7%.
Узроци рака грлића материце
Скоро сви случајеви рака грлића материце узроковани су инфекцијом онкогеним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ). Идентификовано је више од 200 типова ХПВ, који се деле на нискоризичне (најчешће изазивају гениталне брадавице) и високоризичне типове, од којих су ХПВ 16 и 18 најзначајнији јер су повезани са настанком карцинома. Хумани папилома вирус (ХПВ) је честа сексуално преносива инфекција која може утицати на кожу, генитално подручје, анално подручје и грло. Скоро све сексуално активне особе ће бити инфициране у неком тренутку, обично без симптома. У већини случајева, имуни систем природно „чисти“ вирус. Упорна инфекција одређеним канцерогеним типовима ХПВ-а може изазвати абнормалне ћелије које се могу развити у рак.
Упорна ХПВ инфекција грлића материце (доњи део материце или материце, који се отвара у вагину – такође се назива порођајни канал) може довести до преканцерозних лезија које, ако се не лече, узрокују око 95% случајева рака грлића материце. Обично је потребно 15–20 година да абнормалне ћелије постану рак. Код жена са ослабљеним имунолошким системом, као што је нелечени ХИВ, овај процес може бити бржи и трајати 5–10 година.
Фактори који повећавају ризик од прогресије рака укључују: степен онкогености типа ХПВ, имунолошки статус, присуство других сексуално преносивих инфекција, број порођаја, старост при првој трудноћи, употребу хормонске контрацепције и пушење.
Опширније на: https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4545
