Овај важан датум се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Kретањем до здравља”, ради указивања на значај физичке активности као једне од кључних активности за унапређење здравља. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.

Физичка неактивност један од водећих фактора ризика на глобалном нивоу. Недовољна физичка активност повећава ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2, малигних болести и превремене смрти. Према подацима Светске здравствене организације 31% одраслих у свету је физички неактивно.

Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу унапређења информисаности целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности за очување и унапређење здравља, 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање Међународног дана физичке активност.

Зашто је важно да будемо активни?

Редовна физичка активност један је од кључних фактора у очувању здравља. Она доприноси смањењу ризика од бројних болести, јача ментално здравље и позитивно утиче на свакодневно функционисање. Активни људи имају више енергије, бољу концентрацију и већу продуктивност. Поред тога, физичка активност помаже у одржавању оптималне телесне масе и значајно доприноси дужем, квалитетнијем и испуњенијем животу.

Шта можете да учините да повећате физичку активност у 10 корака?

– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.

– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.

– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.

– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.

– Уместо вожње колима пешачите.

– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали 20-так минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.

– Уместо лифта користите степенице.

– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.

– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал…).

– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.

Опширније на : https://www.batut.org.rs/index.php?content=3196