МАРТ 2026. ГОДИНЕ – СВЕТСКИ ДАН БУБРЕГА


Хронична болест бубрега (ХББ) представља велики и растући глобални здравствени изазов, који погађа 1 од 10 људи широм света. Често тиха у раним фазама, ХББ може напредовати непримећено док не доведе до озбиљних здравствених последица, снажно утичући на појединце, породице и заједнице. Болест значајно повећава ризик од кардиоваскуларних компликација, смањује квалитет живота и може напредовати до бубрежне инсуфицијенције, где преживљавање зависи од терапија које одржавају живот, попут дијализе или трансплантације. Њена тежина није равномерно распоређена – несразмерно погађа рањиве популације и продубљује постојеће здравствене неједнакост.

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Ове године, Светски дан бубрега обележава се 12. марта 2026. године под слоганом „Здравље бубрега за све – Брига о људима, заштита планете“.

Рано откривање може спасити животе. Једноставни, неинвазивни и економични тестови крви и урина могу открити поремећај функције бубрега, омогућавајући правовремене интервенције које успоравају напредовање болести. Циљање популација са високим ризиком – особа са дијабетесом, хипертензијом, кардиоваскуларним обољењима, гојазношћу или породичном историјом болести бубрега – показује висок ефекат. Програми засновани на заједници могу проширити приступ у недовољно опскрбљеним популацијама. Рана детекција ХББ не само да чува функцију бубрега, већ и смањује потребу за ресурсно интензивним терапијама и побољшава дугорочне исходе.

Позив на акцију: Вишеструки ангажман

Да бисмо изградили здравију, праведнију и одрживију будућност за здравље бубрега, позивамо владе, здравствене системе, индустрију и заједнице да делују заједно:





  • Приоритет превенције, раног откривања и правовременог лечења болести бубрега. Промовисати 8 златних правила за здравље бубрега, интегрисати тестирање ХББ у рутинску здравствену заштиту за популације са високим ризиком и јачати кампање јавне свести како би се подстакло рано откривање и превентивна брига, што дугорочно смањује потребу за болничким интервенцијама.

  • Промовисати правичан приступ трансплантацији. Проширење приступа превентивној и раној трансплантацији не само да побољшава преживљавање и квалитет живота, већ смањује зависност од скупе дијализе, смањује отпад од пластике и емисије, и доприноси смањењу глобалних неједнакости.

  • Трансформисати дијализу ка одрживости. Убрзати иновације у терапијама са мањим еколошким утицајем, приоритизовати кућне опције попут перитонеалне дијализе и промовисати еколошки прихватљиве праксе попут поновне употребе воде и рециклаже материјала, уз осигурање да квалитет неге никада не буде угрожен.

  • Заштитити потребе пацијената у “зеленој” нези бубрега. Одрживост никада не сме бити на штету пацијената. Иницијативе треба да циљају системске неефикасности (нпр. енергетски ефикасне машине, материјали без токсина) и укључују глас пацијената како би се осигурали поверење, транспарентност и међусобне користи.

  • Улагати у имплементационе путеве за све контексте. Јачати политике и финансирање, градити партнерства између влада и бизниса ради подршке иновацијама и подржавати практична решења за средине са ограниченим ресурсима – као што су прерасподела задатака, мобилне клинике и мануелни перитонеални дијализатори.




Опширније на: https://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=3-15-4562


Share