Светска здравствена организација, у сарадњи са Међународним удружењем за борбу против рака, сваког 4. фебруара традиционално обележава Светски дан борбе против рака. У току је друга година трогодишње кампање (2025–2027) која у сам центар пажње ставља особе оболеле од рака и њихова аутентична искуства у борби против ове болести. Рак представља један од водећих глобалних јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању.

У 2022. години у свету је регистровано око 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних ишода. Процене указују да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умру од неке малигне болести.

Рак плућа, дојке и дебелог црева водеће су локализације и у оболевању и у умирању. Рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавноздравствени проблем у појединим регионима света.

У условима растућег глобалног оптерећења раком, укључивање искустава особа које живе са раком у креирање програма представља важан корак ка унапређењу квалитета и доступности здравствене заштите

Статистички подаци о малигним болестима у Србији

Према подацима Регистра за рак у Србији, у 2022. години регистровано је 41.578 новооболелих и 19.350 умрлих од малигних тумора. У периоду 2016–2022. године нестандардизована стопа инциденције порасла је са 571,3 на 627,1 на 100.000 становника, и износила је 682,4 код мушкараца и 571,7 код жена. Највише стандардизоване стопе инциденције забележене су у Београдској и Севернобанатској области код мушкараца, односно у Севернобанатској и Севернобачкој области код жена, док су најниже у Рашкој и Зајечарској (мушкарци) и Поморавској и Пчињској области (жене).

Нестандардизоване стопе морталитета у 2022. години износиле су 328,5 на 100.000 мушкараца и 255,8 на 100.000 жена. Највише стандардизоване стопе смртности уочене су у Севернобанатској и Јужнобанатској области код мушкараца, односно у Средњобанатској и Севернобанатској код жена, а најниже у Пчињској и Моравичкој (мушкарци) и Пчињској и Топличкој области (жене).

Код мушкараца, најчешћи и водећи узрок оптерећења раком су малигни тумори бронха и плућа, затим рак дебелог црева и ректума и простате. Највише стопе инциденције рака плућа забележене су у Београдској и Севернобанатској, а најниже у Златиборској и Пчињској области; сличан распоред важи и за морталитет. Код жена, најчешће локализације су дојка, бронх и плућа, и дебело црево и ректум, при чему је рак дојке водећи узрок оптерећења. Највише стопе инциденције и морталитета од рака дојке уочене су у Севернобачкој и Севернобанатској, односно у Севернобачкој и Нишавској области, а најниже у Златиборској, Јабланичкој и Топличкој области.

Опширније на: https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4552