Поводом Светског АИДС дана, 1. децембра, под слоганом овогодишње кампање „Исправним путем“ УНАИДС наглашава позив на акцију да се заштити здравље свих, као и права сваке особе. Са људским правима у центру и ангажованим заједницама, свет може да оконча пандемију АИДС-а као претњу по јавно здравље до 2030. године.
Значајан напредак који је постигнут у одговору на пандемију узроковану ХИВ-ом директно је повезан са напретком у заштити људских права. Заузврат, напредак остварен кроз одговор на ХИВ/АИДС подстакао је шири напредак у остваривању права на здравље и јачању здравствених система.
Заустављање АИДС као претње по јавно здравље, захтева да досегнемо и ангажујемо све који живе са ХИВ-ом, који су под ризиком или су погођени ХИВ-ом – посебно људе који су највише искључени и маргинализовани. Родна равноправност је суштински елемент приступа који је заснован на људским правима. Прихватање, поштовање и брига за особе које живе са ХИВ-ом, које су под ризиком или су погођене ХИВ-ом су од виталног значаја.
Подржавање Декларације Уједињених нација о људским правима и подстицање укључивања свих заједница су од суштинског значаја за окончање пандемије АИДС-а. Препозната је хитна потреба да се развију приступи који подржавају права сваке особе.
Епидемиолошка ситуација у свету и Европи
Пандемија узрокована ХИВ-ом је и даље јавноздравствени глобални изазов, која је до краја 2023. године преме проценама УНАИДС-а однела више од 42 милиона живота, док је 88,4 милиона људи било инфицирано ХИВ-ом. Процењено је да је на крају 2023. године 39,9 милиона људи живело са ХИВ-ом. Исте године 630.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са ХИВ инфекцијом (51% мање него 2010. године када је умрло 1,3 милиона, али још увек далеко од циља за 2025. годину – мање од 250.000 смртних ишода). Током 2023. године 1,3 милиона људи је новоинфицирано ХИВ-ом, што је редукција за 39% у односу на 2,1 милиона у 2010. години, али је далеко од циља за 2025. годину – мање од 370.000 нових ХИВ инфекција. Међу децом регистрована је редукција нових ХИВ инфекција за 60% у поређењу са 2010. годином (120.000 према 300.000), али је тај напредак заустављен у последњих неколико година.
Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних ХИВ-ом, укључујући и превенцију и лечење инфекција које се јављају услед нарушеног имунолошког система, ХИВ инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са ХИВ-ом да воде дуг и продуктиван живот. У циљу елиминације ХИВ инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да, у свакој земљи до 2025. године, 95% свих особа инфицираних ХИВ-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. У 2023. години ови показатељи су били 86% – 89% – 93% на глобалном нивоу. У односу на укупан број особа које живе с ХИВ-ом у свету (39,9 милиона) крајем 2023. године 86% је било дијагностиковано (5,4 милиона особа у свету није знало да је инфицирано ХИВ-ом), 77% је било на АРТ, док је 72% имало успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе.
У складу са препорукама СЗО од 2016. године АРТ треба започети чим се ХИВ инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму инфекције, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране ХИВ-ом, већ и да би се редуковао пренос ХИВ-а на друге особе. У 2023. години 77% одраслих и само 57% деце доби до 14 година која живе са ХИВ-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (30,7 милиона особа са дијагностикованом ХИВ инфекцијом свих узраста тј. скоро четири пута више у односу на 7,7 милиона у 2010. години, при чему је циљ за 2025. годину 34 милиона). Велика већина (84%) трудница и дојиља које живе са ХИВ-ом је била на АРТ током 2023, која не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса ХИВ-а на њихове бебе.
СЗО дефинише кључне популације као особе у популацијама које имају повећан ризик од инфицирања ХИВ-ом у свим земљама и регионима. Медијана преваленције ХИВ инфекције међу особама узраста 15-49 година је била 0,8% на глобалном нивоу у 2023. години. С друге стране, медијана преваленције ХИВ инфекције је била за 7,7% виша међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима, за 9,2% виша међу трансродним особама, за 5% виша међу особама које ињектирају дроге, за 3% виша међу особама које се баве секс радом и за 1,3% виша међу особама у затворима. Кључне популације под ризиком чиниле су 55% свих нових ХИВ инфекција широм света у 2023. години у поређењу са 45% у 2010. години.
Према проценама УНАИДС-а у региону Европе и северне Америке је 4,4 милиона особа живело са ХИВ-ом крајем 2023, док је било 196.000 нових ХИВ инфекција (140.000 у региону источне Европе и централне Азије) и 57.000 умрлих од АИДС-а (44.000 у региону источне Европе и централне Азије) у 2023. години. Процењује се да од 3 милиона особа које су живеле са ХИВ-ом у региону Европе крајем 2022. свака четврта особа није знала да је инфицирана овим вирусом. Свака друга особа инфицирана ХИВ-ом у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен.
Процене указују да је 2022. године у Европи било 118.000 ново инфицираних особа, док је циљ за 2025. годину 21.000 нових ХИВ инфекција. Ово је показатељ да је потребно унапредити стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања ХИВ инфекције, као и друге превентивне стратегије, као што је преекспозициона заштита лековима особа са ризичним понашањем. Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење ХИВ инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и продуктиван живот и спречава даљи пренос на друге особе.
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, закључно са 25. новембром 2024. године, у Републици Србији су регистроване 4903 особе инфициране ХИВ-ом, од којих је 2251 особа оболела од АИДС-а, док је 1225 особа инфицираних ХИВ-ом умрло од АИДС-а, а још 147 особа инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (97% свих случајева регистрованих током 2024. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом (74%). Међу пријављеним дијагностикованим ХИВ позитивним особама у периоду јануар–новембар 2024. године било је 15 пута више мушкараца у односу на жене.
Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је узраста 20–49 година (77% у 2023. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима ХИВ инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 29% у 2023. години у односу на 22% у 2002. години).
У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу било из популације особа које ињектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2023. години регистрована су три случаја ХИВ инфекције међу ОКИД тј. 2%). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана ХИВ-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).
У периоду 2005–2023. године регистровано је 16 деце млађе од 14 година, којима су ХИВ пренеле мајке које нису знале да су инфициране ХИВ-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018, 2020, 2022. и 2023. години није регистрован ниједан случај преноса ХИВ инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у 2021. један случај. У периоду 2005–2023. године рођено је више од 45 здраве деце која нису инфицирана ХИВ-ом од ХИВ позитивних мајки које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса ХИВ-а са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2023. године живело 3427 особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да у нашој земљи 570 особа, до максимално 1200 особа, није знало да је инфицирано ХИВ-ом. Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ. Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за спречавање инфицирања ХИВ-ом у будућности. С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији ХИВ инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација ХИВ-а.
Добровољно, поверљиво или анонимно саветовање и тестирање на ХИВ и вирусне хепатитисе Б и Ц је бесплатно и доступно је без лекарског упута свакој заинтересованој особи која је имала неки ризик у скоријој или даљој прошлости, током целе године у сваком институту/заводу за јавно здравље на територији Републике Србије, као и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду. У оквиру превентивног програма који спроводи Министарство здравља у партнерству са седам удружења (Асоцијација Дуга, ЈАЗАС, Превент, Потент, Асоцијација здравствених медијаторки, ТОЦ и УСОП у партнерству са удружењима АИД+, Црвена линија и Став+) добровољно, анонимно саветовање и тестирање на ХИВ и друге инфекције је бесплатно и доступно особама из кључних популација под повећаним ризиком (мушкарци који имају секс с мушкарцима, особе које се баве секс радом и особе које ињектирају дроге) у просторијама удружења и у мобилним јединицама у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и другим градовима. Поред превентивног програма пружају се и различити видови подршке особама које су инфициране ХИВ-ом.
Преузето са www.batut.org.rs
