Светски дан срца, 29. септембар 2023. године

Срцем упознај срце!



Кардиоваскуларне болести (КВБ) су убица број један на свету, узрокујући преко 20,5 милиона смртних случајева годишње.

КВБ је група болести које утичу на срце или крвне судове. Највише људи широм света умире од КВБ: преко 20,5 милиона сваке године. Исхемијске болести срца (нпр. срчани удар) и цереброваскуларне болести ( нпр. мождани удар) су узрок 85% смртности у групи КВ, а углавном погађају земље са ниским и средњим приходима.

Епидемиолошка ситуација у Србији 2022. године

Према последњим расположивим подацима, током 2022. године од болести срца и крвних судова умрле су 51.624 особе (23.695 мушкараца и 27.929 жена). Болести срца и крвних судова са учешћем од 47,3% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији. Жене су чешће (54,1%) у односу на мушкарце (45,9%) умирале од ове групе болести. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, са учешћем од 36,5%, водећи су узроци смртности у овој групи обољења.

У кардиоваскуларне болести спадају још и: реуматска болест срца која чини 0,6% свих смртних исхода од КВБ, болести артерија са учешћем од 4,5%, хипертензивна болест срца чини 21,1%, а остале болести срца и система крвотока чине 35,7% свих смртних исхода од КВБ. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 48,3% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2022. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 51,7% смртности од исхемијских болести срца.

Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2022. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 19.701 случаја. Стандардизована стопа инциденције на популацију Европе у Србији износила је 190,8 на 100.000 становника. Током 2022. године од овог синдрома у Србији су умрле 4564 особе. Стандардизована стопа смртности на популацију Европе од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 39,7 на 100.000 становника.

Преко 70% свих симптома срчаног и можданог удара јављају се у кући, када је неко од чланова породице присутан и може да помогне. Зато је потребно препознати знаке и симптоме срчаног и можданог удара.

Знаци и симптоми срчаног удара:

1. Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)

2. Отежано дисање праћено кратким дахом

3. Малаксалост, мука, повраћање

4. Узнемиреност.

Знаци и симптоми можданог удара:

1. Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела

2. Конфузија (особа не зна где се налази), отежан или неразговетни говор

3. Тешкоће са видом (једнострано или обострано)

4. Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације

5. Јака главобоља, без претходног узрока

6. Несвестица или потпуни губитак свести.

Фактори ризика

Да ли сте знали да је ваше срце величине ваше шаке и најјачи мишић у вашем телу? Почело је да куца око три недеље након што сте били зачети. Ако доживите 70 година, куцаће две и по милијарде пута. Међутим, иако снажно, ваше срце може постати рањиво од уобичајених фактора ризика као што су пушење, дијабетес, холестерол, неправилна исхрана или живот са високим крвним притиском.

Кардиоваскуларни систем такође може бити ослабљен због већ постојећег стања срца и других физиолошких фактора, укључујући хипертензију или висок холестерол у крви. Када функције вашег срца постану угрожене настаје кардиоваскуларна болест, широк појам који покрива било који поремећај система у чијем центру је срце.

Светска федерација за срце

Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.

САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ

1. Будите мудри у избору хране и пића.
2. Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
3. Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
4. Поједите пет порција воћа и поврћа дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
5. Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
6. Ограничите прерађену и пржену храну која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти.
7. Правите код куће здраве оброке.

Будите физички активни
1. Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
2. Прошетајте до посла или продавнице.
3. Користите степенице уместо лифта.
4. Укључите се у неки спорт или плес.
5. Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
6. Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
7. На посао идите бициклом, ако је то могуће.
8. Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
9. Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера)

Реците „не” пушењу
1. То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
2. У року од две године након престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
3. После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
4. Престанком пушења, побољшаћете ваше здравље и здравље ваших најближих.
5. Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.


Share