Светски дан бубрега – 8. март 2018. године

 

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију  (The International Society of Nephrology)  и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве.

Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Бубрези и здравље жена” има за циљ да шира јавност постане свесна чињенице да болести бубрега утичу на здравље жена, што захтева хитну јавноздравствену акцију на глобалном нивоу како би промовисали једнак приступ здравственој заштити и родно сензитивним превентивним мерама и поступцима лечења током читавог животног циклуса жене.

Ове године, Светски дан бубрега и Међународни дан жена се обележавају исти дан, што пружа могућност да се скрене пажња јавности о важности здравља жена, а посебно здравља бубрега као важног органа.

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења, различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Болести бубрега у женској популацији

Одређене болести бубрега, као што су лупусна нефропатија или упале бубрега (puelonephritis) типично погађају женску популацију. Лупусна нефропатија је аутоимуна болест бубрега, док су упале бубрега (puelonephritis) потенцијално озбиљна упала једног или оба бубрега. Упале бубрега су веома честе код жена, при чему се ризик повећава у трудноћи.

Хроничне бубрежне болести у женској популацији

Хроничне бубрежне болести су глобални јавноздравствени проблем и могу уколико се благовремено не препознају и не лече да доведу до терминалне бубрежне инсуфицијенције и превремене смрти. Хроничне болести бубрега погађају око 195 милиона жена широм света и тренутно су осми водећи узрок смрти у женској популацији са близу 600.000 смртних случајева годишње.

Ризик од развоја хроничне бубрежне инсуфицијенције је скоро подједнак код оба пола. Према једном броју студија, већу шансу да развију хроничну бубрежну инсуфицијенцију имају жене у односу на мушкарце, са просечном преваленцијом од 14% код жена и 12% код мушкараца. Оно што забрињава је да је број жена на дијализи нижи него број мушкараца. Постоје најмање три разлога: хронична бубрежна болест спорије напредује код жена у поређењу са мушкарцима, постојање психо-социјалноекономских баријера као што је нижи ниво освешћености код жена је разлог зашто жене уопште не започињу или касније започињу дијализу, као и постојање неједнакости у коришћењу здравствене заштите у једном броју земаља. Такође, постоји неједнака дистрибуција у коришћењу поступка трансплантације бубрега посматрано према полу, пре свега због постојања социјалних, културалних и психолошких фактора. Наиме, чак и у земљама где постоји једнак приступ у коришћењу поступка трансплантације бубрега посматрано према полу, жене чешће донирају бубреге али у мањем проценту користе ову могућност лечења. Све наведено указује на јасну потребу заговарања за једнак приступ у коришћењу здравствене заштите тамо где постоји низак ниво освешћености и знања међу женском популацијом.

Comments are closed