Светски дан дијабетеса 14. новембар 2016. године под слоганом „ПОГЛЕД НА ДИЈАБЕТЕС”

world-diabetes-day-1-638

Светски дан дијабетеса 2016. године обележава се под слоганом „Поглед на дијабетес”.
Ове године кампања је усмерена на промоцију значаја скрининга дијабетеса и његових компликација.
Кључне поруке кампање су:

1. Скрининг типа 2 дијабетеса може значајно променити ток болести и смањити ризик за настанак компликација дијабетеса.

 

– Дијабетес је огроман, растући јавноздравствени проблем: 2015. године у свету је 415 милиона одраслих особа имало дијабетес, а очекује се да ће до 2040. године свака десета одрасла особа или 642 милиона људи живети са дијабетесом.
– Једна од две одрасле особе оболеле од дијабетеса нема откривену болест.
– Велики број оболелих дужи временски период живи са типом 2 дијабетеса, а да тога није свесно. Због тога, компликације често могу бити присутне већ у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса.
– Усвајањем здравог стила живота, до 2040. године би се могао спречити или одложити настанак типа 2 дијабетеса у 70% случајева, тј. код 160 милиона особа.
– Са порастом учесталости неправилне исхране и физичке неактивности код деце, тип 2 дијабетеса у детињству има потенцијал да постане глобални јавноздравствени проблем, који ће довести до озбиљних последица.
– 12% глобалних трошкова у здравству, одговорно је за лечење одраслих соба са дијабетесом.
– Број људи са дијабетесом у земљама са ниским и средњим приходом наставиће да расте, представљајући на тај начин претњу за одрживи развој.

2. Скрининг компликација дијабетеса је есенцијална компонента контроле свих типова дијабетеса.

 

– Једна од две особе оболеле од дијабетеса нема дијагностиковану болест, што их чини посебно склоним компликацијама, које су значајан узрок инвалидитета и превремене смрти.
– Процењује се да ће до 2040. године више од 640 милиона људи живети са дијабетесом. Касно откривање типа 2 дијабетеса је разлог што ће многи од њих у тренутку откривања болести имати најмање једну компликацију дијабетеса.
– У многим земљама дијабетес је водећи узрок слепила, кардиоваскуларних болести, бубрежне слабости и нетрауматских ампутација доњих екстремитета.
– Све већи број људи оболева и живи са типом 1 дијабетеса. Скрининг компликација је важан део ефикасног менаџмента свих типова дијабетеса, како би се постигао што бољи исход лечења и квалитет живота оболелих.
– Од 415 милиона оболелих одраслих особа широм света, више од трећине ће добити неки облик дијабетесне ретинопатије која може довести до оштећења вида и слепила.
– Више од 93 милиона или свака трећа одрасла особа са дијабетесом има дијабетесну ретинопатију.
– Менаџмент дијабетеса и његових компликација почиње у примарној здравственој заштити и треба да садржи скрининг дијабетесне ретинопатије.
– Рано откривање и правовремено лечење дијабетесне ретинопатије може спречити губитак вида и смањити утицај дијабетеса на појединца, његов посао и друштво у целини.
– Адекватна контрола дијабетеса и скрининг дијабетесне ретинопатије може спречити оштећења вида и слепило.
– Глобални трошкови лечења дијабетеса и његових компликација су 2015. године процењени на 673 милијарди долара.

 

ДИЈАБЕТЕС У СРБИЈИ

 

У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Србији приближно 710.000 одраслих особа има дијабетес. При томе, 465.000 или 8,1% одраслог становништва зна за своју шећерну болест и још 245.000 особа нема постављену дијагнозу дијабетеса и не лечи се. Наиме, због благих симптома, тип 2 дијабетеса који чини преко 90% оболелих, може годинама протицати неопажено. То је разлог због чега 36% оболелих у Европском региону није свесно своје болести. Открива се случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Регистра за дијабетес у Србији, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку откривања дијабетеса. Ове компликације значајно утичу на квалитет живота оболелих и главни су узрок привремене или трајне неспособности и превремене смрти.

Захваљујући оваквим последицама, дијабетес је изузетно скупа болест и представља велики велики економски терет не само оболелим особама и њиховим породицама, већ и здравственом систему и друштву у целини. У Европском региону дијабетес је одговоран за готово 10% трошкова у здравству, углавном намењених лечењу компликација. Процењује се да су ови тзв. директни трошкови дијабетеса у Србији 2013. године износили 490 ЕУР по пацијенту или 230 милиона ЕУР годишње.

Ипак, охрабрује чињеница да се применом превентивних интервенција код особа са високим ризиком за тип 2 дијабетеса, раним откривањем дијабетеса и добром контролом болести, оболевање и умирање од дијабетеса може смањити. Веома је важно редовно контролисати своје здравље код изабраног лекара, проценити ризик за тип 2 дијабетеса и заменити лоше навике здравим стилом живота. Оболели од дијабетеса треба редовно да мере ниво шећера у крви и узимају прописану терапију, да слушају савете лекара, буду физички активни, прилагоде своје навике у исхрани и да престану да пуше. Лоша контрола болести имаће за последицу повећан ризик за настанак компликација и ризик од превремене смрти.

Comments are closed